DA LI JE VLASOTINCE IZGUBILO VIZIJU ILI JE VIZIJA IZGUBILA NAS?
Ako smo pali, bili smo padu skloni.
Vlasotince, mesto o kome se nekada
pričalo sa oduševljenjem. To oduševljenje nije poticalo samo od uređenosti i
čistote varošice, već i od samih ljudi, koje je Tihomir Đorđević opisao rečima:
U ovome
idilskome mestu, gde život vrednog žitelja teče: tiho, bez šuma i jednoliko,
gde te svaki građanin dočekuje nasmejana lica, bez izveštačenih manira, proveo
sam četiri i po dana. Koliko sam za ovo kratko vreme zapazio stanovnik je
Vlasotinca neobičan bio u prošlosti, pa je neobičan i sad. U prošlosti beše
neprestani borac za svoja prava, koji u svakoj prilici, bez dugog razmišljanja,
ulagaše svoj protest za pogaženim pravom, i težaše ga vaspostaviti.
 |
Takođe,
pored njega, Vlasotince je opisao i Stevan Sremac:
Ama, šta vi: Vlasotince! Ako za 2 godine ne bude onde i kifli i zemičaka da nisam koji sam! Vi ne znate kako se ovde gigantskim korakom korača u civilizaciju! – To su patriote! Prosti ljudi, ali rodoljubivi da im para nema. Daju se oduševiti za sve što je lepo, plemenito i uzvišeno! Kremen Srbende! A užasno mrze Turke! U prvom našem ustanaku i oni su se dizali; četiri puta su bili paljeni, pogorelci bili!
Putujuće društvo, STEVAN SREMAC
I stvarno
je tako bilo, Vlasotinčani su gigantskim koracima koračali u civilizaciju. Tome
u prilog govori da su u jednom trenutku u varoši postojala tri pevačka društva,
i to Pevačka družina "Njegoš", Vlasotinačko crkveno pevačko društvo
"Karađorđe" i Pevačko društvo "Stevan Mokranjac".
Takođe, tu je bio i nezaobilazni džez
orkestar Maroko:
Najinteresantnije od svih gore navedenih društava jeste Društvo za uređenje i ulepšavanje Vlasotinca, koje je nastalo 1.5.1912. godine i predstavlja jedno od prvih društava takve vrste u Srbiji. Ovakvo društvo bi čak i danas bilo potrebno Vlasotincu posle 112 godina.
-Da svim zakonskim sredstvima i svim
svojim silama radi na zdravstvenom, moralnom i estetskom boljitku i unapređenju
svog mesta;
-Da radi na tome da se u svim ulicama
zasade drvoredi;
-Da se stara i radi da se staro
groblje preseli;
-Da radi na prosvećivanju domaćica: U
vođenju domaćinstva, uređenju kuće, čistoti kuće kako unutra tako i spolja i
davati nagrade u novcu onim domaćicama čije kuće budu najbolje uređene i
najčistije kako unutra tako i spolja;
-Da u sporazumu sa opštinskom i
državnom vlašću kao i privatnih lica i ustanova radi na uređenju i izgradi
šetališta pored reke Vlasine;
-Da se stara o stvaranju modernih
mesarnica;
-Da se stara o uređenju plaže na
Vlasini;
-Kad uspe da Vlasotince potpuno uredi da u njemu stranac može da se prijatno oseća, da traži od vlasti da se prizna za klimatsko i turističko mesto.
Da su Vlasotinčani videli potencijal
ovog društva svedoči veliki broj članova, viđenijih ljudi
tadašnjeg Vlasotinca (što se iz knjige redovnih članova jasno vidi). Njihovo učešće je podizalo ugled
Društva i finansijski ga ojačavalo, omogućavajući mu da pomaže druge. Nažalost, ovo
društvo prestaje sa radom nakon 35 godina. Iako je ono prestalo sa radom, da li
je i njihova vizija otišla s njima?
Neki od ovih ciljeva, ovog duštva, su ostvareni, dok su ostali ostavljeni narednim generacijama da se postaraju da i oni budu ispunjeni. Međutim, da li je to tako?
Da li je Vlasotince zelenije?
Da li je reka čistija?
Da li je Vlasotince priznato za
klimatsko i turističko mesto?
Da li su vizija i ciljevi društva ostali
zarobljeni u prošlom veku ili su pak zamenjeni nekim boljim, lepšim i
mirisnijim?
Da li smo mi danas iza svog vremena?
Vizija ovog društva možda je bila ispred svog vremena, ali njen izostanak danas ostavlja nas daleko iza tog naprednog razmišljanja. Na nama je da biramo put.
Danilo Pejčić
Izvori:
Vlasotinački zbornik 1, Vlasotince
2003.
Vlasotinački zbornik 2, Vlasotince
2006.
Vlasotinački zbornik 3, Vlasotince
2009.
Comments
Post a Comment