Vlasotince koje ne bledi

Tako biva uvijek kad nešto nestane; za njim ostane praznina onakvog oblika kakvog je bilo ono što je nestalo. Tako biva i kad nam neko umre. Tako biva uopće kad se zbriše jedan realitet: na njegovom mjestu ostane praznina tačno njegovih crta, lika i obličja, i sjedi na njegovom mjestu za stolom, kao duh umornog Banqua, i zuri u nas... Proljeća Ivana Galeba , Vladan Desnica (X glava) Da li ste znali da je jedan lekar, iz Vlasotinca, Srpskoj akademiji nauka i umetnosti zaveštao svu svoju imovinu? Da li ste znali da su dva Vlasotinčanina vodila Beograd?  Danas su ti ljudi pomalo zaboravljeni. Zašto? Teško je odgovoriti. Ovim tekstom potrudiću se da skrenem pažnju na neke od značajnijih ljudi koji su se rodili, živeli, radili ili umrli u Vlasotincu i u njemu ostavili dubok trag.  Iako je Vlasotince malo mesto, to ga nije sprečilo da napreduje u pogledu kulture, a i života uopšte. Tako je u Vlasotincu postojao veliki broj udruženja koja su se bavila poboljšanjem kvaliteta života sv...

U Vlasotincu je 1.5.1912. godine, neposredno pre početka Balkanskih ratova, na inicijativu doktora Aleksandra Protića, Dušana Mihajlovića, Đorđa Jovića i Petra Ćukalovića osnovano je "Društvo za uređenje i ulepšavanje Vlasotinca". Na svojevrsnoj osnivačkoj skupštni održanoj u prirodi, okupilo se sedamnaest vednih vizionara i osnovalo Društvo koje bi i danas, posle više od 90. godina, u eri prosperiteta ekološke misli i delovanja, našlo svoje mesto i ulogu u Vlasotincu i okolini. Članovi i osnivači  D ruštva za uređenje i ulepšavanje Vlasotinca 1912. Na osnivačkoj skupštini su utvrđena pravila i izabrani organi uprave. Za predsednika je izabran dr A. Protić, za sekretara D. Mihajlović, a za blagajnika P. Ćukalović. Ratovi su prekidali aktivnosti Društva, ali je ono nastavljalo svoj rad. Broj članova se povećavao iz godine u godinu, pa je Društvo tridesetih godina imalo više od 90 redovnih članova. Prema evidenciji iz knjige redovnih članova, Društvo je 1936. go...