Vlasotince koje ne bledi

Posebno mesto u srpskoj arhitekturi između dva svetska rata pripada ruskim arhitektama. Mnogi od njih uklopili su se u život nove domovine dajući joj svoj puni doprinos. Oni su uskoro postali "državni", a projektovali su na osnovu jedne solidne akademske škole. Oni su u trećoj i četvrtoj deceniji 20. veka ostvarili obimnu graditeljsku produkciju. Nikolaj Krasnov je završio Akademiju likovnih umetnosti u Moskvi na odseku za arhitekturu, a zaposlio se kao gradski arhitekta u Jalti na Krimu. U Rusiji, po njegovim projektima sagrađeni su mnogi objekti, između ostalih i carsko letovalište Livadije na Krimu. Došao je u Beograd 1922. godine, sa titulom akademika arhitekture i zaposlio se u Arhitektonskom odeljenju Ministarstva građevine Kraljevine SHS. Njegovi savremenici, okarakterisali su ga kao razložnog arhitektu koji nije trpeo novotarije i kao izvanredno disciplinovanog akademskog crtača. Nikolaj Krasnov: Rus koji je napravio srpsku vladu [2] Među projektima za s...

Doktori Ana i Radul Velašević, posle venčanja u Pragu 1922. i kratkog rada u Pragu i Brnu, odlučuju da se presele u Jugoslaviju 1923. godine. Posle kratkog boravka u Ivanjici, 1924. godine bivaju premešteni u Vlasotince: Ana kao upravnik bolnice, a Radul kao sreski lekar. Na njihovu inicijativu pokrenuta je akcija dovođenja zdrave vode za piće u grad. Posebno se mora istaći angažovanje Radula prilikom izgradnje memorijalne spomen-česme posveće ne borcima palim u oslobodilačkim ratovima, koja je u centru grada završena i osvećena 1932. Takođe i njegov ukupan rad na poboljšanju komunalne infrastrukture grada, preseljenju gradskog groblja i pošumljavanju Stranja. Vredan pažnje je i doprinos bračnog para Velašević u unaprađenju i omasovljenju sokolskog pokreta u vlasotinačkom kraju. Takođe su bili i članovi pevačke družine "Njegoš". Tekst preuzet: "Vlasotinački zbornik 2"

Spaskina kuća, danas Vinska kuća (iz zbirke fotografija Hristifora Crnilovića) Ovo je primer balkanske starovaroške arhitekture, koji je sačuvao mnoštvo autentičnih elemenata i detalja. Nalazi se na levoj obali reke Vlasine i pripadao je porodici Stavre Krainčanića – Spaske , tzv. Spaskina kuća . Građena je posle 1880. godine . Ima prizemni, podrumski deo i sprat sa balkonom. Sprat je građen u bondručkom sistemu, a podrumski deo je širi od sprata gde se nalaze prostorije za stanovanje. Centralni hol popločan je opekom, a podovi ostalih prostorija su drveni. Tavanice su dekorativno obrađene od profilisanih dasaka, osobito u velikoj gostinskoj sobi i na dvorišnom doksatu. Posebnu vrednost imale su očuvane ambijentalne karakteristike kaldrmisanog dvorišta u kome su bile pomoćne prostorije. Simetrija ove kompozicije naglašena je doksatima na zapadnoj i istočnoj strani, sa dekorativnom ogradom od profilisanih dasaka. Impresivno deluju drvene rešetke na prozorima. U dvorištu su bile pomoćne ...

Stranica „Vlasotince koje ne bledi“ obeležava trogodišnjicu nastanka. Ideja za nastanak stranice javlja se 1.8.2016. godine na inicijativu Zorana Dimitrijevića , koji me je kontaktirao putem Facebook-a. Posle kraće prepiske smo se i lično upoznali. Tom prilikom mi je izneo svoju ideju o nastanku stranice na kojoj ćemo objavljivati fotografije starog Vlasotinca. Stranica je počela sa radom 24.8.2016. godine. Od tog dana, počinje moja potraga za starim fotografijama. U toku te misije nailazio sam na različite prepreke koje su ometale rad same stranice. Jedna od prepreka bile su moje godine, jer su ljudi smatrali da nisam sposoban za tako nešto i nisu me shvatali ozbliljno. Osvećenje spomenika 18. septembar 1932. godine Povodom svog prvog ro đendana i prvog   javnog predstavljanja stranice, 22. septembra 2017. godine, organizovali smo izložbu pod nazivom „Vlasotince koje ne bledi“ .   Ovom prilikom želim da izrazim veliku zahvalnost direktoru biblioteke „Desanka Maksi...

Kuća Stamenka Miloševića (ulica Vuka Karadžića) Po veličini i po finoći spoljne obrade ovaj stambeni objekat svrstava se u reprezentativnija arhitektonska ostvarenja. Vlasnik i naručilac ove porodične kuće je bio vlasotinački trgovac Stamenko Milošević koji je u Solunu izvozio kožu i sitnu stoku. Prema podacima dobijenih od njegovih potomaka, Stamenko je imao tri sina, Trajka, Kristu i Dušana, a kuću je ostavio u nasledstvu najstarijem sinu Trajku . Prema kazivanju Trajkovih p otomaka, kuća je građena 1885. godine. Projektant je ostao nepoznat, ali po načinu obrade zidnih platna bio je poznavalac arhitektonskih stilova koja su sledila romantičarska stremljenja u srpskoj arhitekturi. Osnova objekta je četvorougaona, podrumski deo je na svodove, a krov je na četiri vode. Glavna fasada sa balkonom okrenuta je Vlasini. Dvokrilna balkonska vrata naglašavaju vertikalnu simetriju fasade. Levo i desno od nje su prozorski otvori, uokvireni kanelovanim pilastrima koji nose lučne zabate. Ispod p...