Gledaj šta reka hoće, ne idi nikada rešenjima protiv nje, ako ne želiš skupo da platiš - Milan Nešić

 

Gledaj šta reka hoće, ne idi nikada rešenjima protiv nje, ako ne želiš skupo da platiš.

Ovo su reči profesora Milana Nešića, čoveka koji je projektovao kej i prelivnu branu. Reči kojih Vlasotinčani uvek treba da se sećaju. Prelivne brane više nema, ali kej je ostao kao najveći dar profesora Nešića svojim Vlasotinčanima.

Milan Nešić (Soko Banja, 1886 — Beograd, 28. decembar 1970), hidro-inženjer i gradonačelnik Beograda.

Rođen 1. februara 1886. godine u Soko Banji. Otac mu se zvao Lazar i rodom je iz Zaječara, a majka Mileva Prvulović, rođena u Novom Hanu, sada Minićevu. Roditelji su osim Milana imali još petoro dece: Nastasiju, Nataliju, Persidu, Emiliju i Radmilu. Otac Lazar je uzeo prezime Nešić po imenu svoga dede, koji se zvao Neša. Lazar je završio osnovnu školu i četiri razreda gimnazije u Zaječaru, i u to vreme je već važio za školovanog čoveka. Kao takav stupa u službu, prvo kao pisar, pa posle i kao sreski načelnik. Milan je završio dva razreda osnovne škole u Vlasotincu, a u Leskovcu treći i četvrti razred osnovne škole i dva razreda gimnazije kada prelazi u Beograd i upisuje se u Realku, gde je 1904. maturirao. Iste godine se upisuje na Građevinski odsek Tehničke škole u Beogradu, a 30. novembra 1907. godine kao najbolji slušalac Tehničkog fakulteta u Beogradu , po nalogu kralja Petra I, pozvan je u Dvor, na sečenje kolača i zakusku. Godine 1909. je diplomirao. Po odsluženju vojnog roka, prvo u Kragujevcu, a zatim u Nišu, i položenog ispita za rezervnog inženjerskog oficira, postavljen je za podinženjera prve klase pr Hidrotehničkom odeljenju tadašnjeg Ministarstva privrede. Godine 19010, kao odličan student, dobija stipendiju Srpske vlade za produženje studija na minhenskoj tehničkoj školi, što takođe završava sa odličnim uspehom. U cilju praktičnih vežbi obišao je razne institute i izgrađene objekte u Austriji i Švajcarskoj. Obogaćen ovim znanjem posvećuje se hidrotehnici kojoj ostaje privržen do kraja života. Po završetku Prvog svetskog rata zaposlio se u svojstvu inženjera treće klase, pri Direkciji voda, gde je napredovao u u inženjera druge klase, a zatim i u višeg inženjera. 29. juna 1921. godine izabran je za vanrednog, a 26. februara 1929.za redovnog profesora na Tehničkom fakultetu u Beogradu. Za predsednika Beogradske opštine postavljen je 23. maja 1930. godine, sa zadatkom da pospeši tehničku asanaciju grada. U periodu od 1946. do 1953. godine radi kao tehnički inženjer nadzora na izgradnji hidrosistema Vlasina.

[1]

    Neki od njegovih najvažnijih projektovanih objekata su:

• Vodovod grada Kragujevca, sa jezerom na Grošnici-Vodojaža
• Hidrocentrala na reci Peni kod Tetova
• Hidrocentrala na reci Bistrici kod Prizrena
• Elektrana u Prizrenu na reci Bistrici
• Vodovod u Prizrenu
• Vodovod u Paraćinu
• Vodovod u Vranju
• Vodovod u Podgorici
• Pripajanje ostrva Ada Huja Beogradu
• Kanalizacija Skoplja
• Vodovod Loznice
• Kaptaža mineralnih izvora (Vrnjačka i Niška banja)

Kej danas nosi ime Nešićev kej, a na samom početku keja nalazi se Nešićeva spomen bista. Bista je postavljena 2012. godine, na inicijativu udruženja Loza, Udruženja Vlasotinčana u Beogradu "Vlada Ilić".

[2]

Izvori:

• Milan Nešić u sećanjima savremenika, Vlasotinački zbornik 3, Takić S. (2009)
• [1] https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9C%D0%B8%D0%BB%D0%B0%D0%BD_%D0%9D%D0%B5%D1%88%D0%B8%D1%9B#/media/%D0%94%D0%B0%D1%82%D0%BE%D1%82%D0%B5%D0%BA%D0%B0:%D0%91%D0%B8%D1%81%D1%82%D0%B0_%D0%9C%D0%B8%D0%BB%D0%B0%D0%BD%D0%B0_%D0%9D%D0%B5%D1%88%D0%B8%D1%9B%D0%B0_%D1%83_%D0%92%D0%BB%D0%B0%D1%81%D0%BE%D1%82%D0%B8%D0%BD%D1%86%D1%83.JPG
• [2] N.N. 21.10.2020.