Vlasotince koje ne bledi

1997. preminuo je u Beogradu Dušan Duško Karuović kompozitor pesama za decu i zabavne muzike, ali i “prvi beogradski maneken” kako ga naziva Milomir Marić. Dušan Karuović  je rođen  u Vlasotincu 18. novembra 1945. u jednoj od najstarijih građanskih porodica. Još pre njegovog  polaska u školu porodica se preselila u Beograd. Pošto je Dušan pokazivao talenat za muziku, završio je osnovnu pa srednju muzičku školu, potom upisuje akademiju koju nije zavšio, ali se muzikom bavio celog života. Sa Oljom Ivanjicki Pripadao je prvoj generaciji jugoslovenskih manekena. Kod nas 60-ih godina 20. veka muškarci su bili retki u svetu manekenstva, a i njih su pratile predrasude da su homoseksualci. Kako se Duško Karuović borio sa tim, najbolje ilustruje anegdota koju nam je ispričao  novinar Milomir Marić. Naime, na prvim Duškovim modnim revijama ponekad bi se našao neki mangup iz publike koji bi mu dobacio da je „peder“. Za Karuovića kao mačo muškarca, to je bila strašna uvreda i d

Juče je na naš mail pristiglo više od 50 razglednica Vlasotinca. Razglednice datiraju od početka 20. veka pa sve do današnjeg dana. Veliko hvala Ivici Stojanoviću na podršci i lepom gestu! Ovim putem pozivamo i sve ostale da se pridruže u ostvarivanju našeg cilja da sačuvamo istoriju Vlasotinca od zaborava!

Za Danila Pejčića javnost je čula kad je  njegova fotografija Marsa  objavljena na Fejsbuk stranici američke organizacije Astronomers Without Borders (AWB). Tadašnji vlasotinački gimnazijalac, a sad student Mašinskog fakulteta u Beogradu, nastavio je da neguje ljubav prema fotografiji. Danas je njegova Fejsbuk stranica  „Vlasotince koje ne bledi“  nešto što prate svi ljubitelji prošlosti varoši na Vlasini. Kako se rodila ideja za nastanak stranice „Vlasotince koje ne bledi“? Stranica postoji više od 3 godine, tačnije od 24. avgusta 2016. godine. Nastala  je na inicijativu Zorana Dimitrijevića, koji je primetio moj rad na prethodnoj stranici „Vlasotince u trenutku” sa savremenim slikama. Kontaktirao me je i predložio da pokrenem stranicu koja će biti posvećena isključivo fotografijama starog Vlasotinca. Na šta sam ja naravno pristao. Kako dolaziš do fotografija i drugih dokumenta koje objavljuješ? Do fotografija starog Vlasotinca je jako teško doći, jer su veoma retke, a po

Posebno mesto u srpskoj arhitekturi između dva svetska rata pripada ruskim arhitektama. Mnogi od njih uklopili su se u život nove domovine dajući joj svoj puni doprinos. Oni su uskoro postali "državni", a projektovali su na osnovu jedne solidne akademske škole. Oni su u trećoj i četvrtoj deceniji 20. veka ostvarili obimnu graditeljsku produkciju. Nikolaj Krasnov je završio Akademiju likovnih umetnosti u Moskvi na odseku za arhitekturu, a zaposlio se kao gradski arhitekta u Jalti na Krimu. U Rusiji, po njegovim projektima sagrađeni su mnogi objekti, između ostalih i carsko letovalište Livadije na Krimu. Došao je u Beograd 1922. godine, sa titulom akademika arhitekture i zaposlio se u Arhitektonskom odeljenju Ministarstva građevine Kraljevine SHS. Njegovi savremenici, okarakterisali su ga kao razložnog arhitektu koji nije trpeo novotarije i kao izvanredno disciplinovanog akademskog crtača. Nikolaj Krasnov: Rus koji je napravio srpsku vladu [2] Među projektima za s

Doktori Ana i Radul Velašević, posle venčanja u Pragu 1922. i kratkog rada u Pragu i Brnu, odlučuju da se presele u Jugoslaviju 1923. godine. Posle kratkog boravka u Ivanjici, 1924. godine bivaju premešteni u Vlasotince: Ana kao upravnik bolnice, a Radul kao sreski lekar. Na njihovu inicijativu pokrenuta je akcija dovođenja zdrave vode za piće u grad. Posebno se mora istaći angažovanje Radula prilikom izgradnje memorijalne spomen-česme posveće ne borcima palim u oslobodilačkim ratovima, koja je u centru grada završena i osvećena 1932. Takođe i njegov ukupan rad na poboljšanju komunalne infrastrukture grada, preseljenju gradskog groblja i pošumljavanju Stranja. Vredan pažnje je i doprinos bračnog para Velašević u unaprađenju i omasovljenju sokolskog pokreta u vlasotinačkom kraju. Takođe su bili i članovi pevačke družine "Njegoš". Tekst preuzet: "Vlasotinački zbornik 2"

Poštovanje, izvinjavamo se svima koji prate našu stranicu, zato što nismo bili u mogućnosti da redovno objavljujemo fotografije. Imali smo dosta problema sa prijavama, koje su onemogućile naš sajt, Instagram nalog i čitav naš rad. Još uvek nismo dobili odgovor gde smo pogrešili. Sada smo pokrenuli sajt, a Instagram nalog ćemo osposobiti u što kraćem roku. Ponovo vas pozivamo da nam se javite, ukoliko je bilo nekih propusta ili nesuglasica, i to blagovremeno rešimo. Ako imate predloge za poboljšanje stranice, slobodno pišite u komentarima. Ponovo se izvinjavamo. Urednik Danilo Pejčić