Osnovna škola "Siniša Janić"

-

Comments

Post a Comment

Popularne obajve

DA LI JE VLASOTINCE IZGUBILO VIZIJU ILI JE VIZIJA IZGUBILA NAS?

-
Image
Ako smo pali, bili smo padu skloni. Dis , BRANKO MILJKOVIĆ Vlasotince, mesto o kome se nekada pričalo sa oduševljenjem. To oduševljenje nije poticalo samo od uređenosti i čistote varošice, već i od samih ljudi, koje je Tihomir Đorđević opisao rečima: U ovome idilskome mestu, gde život vrednog žitelja teče: tiho, bez šuma i jednoliko, gde te svaki građanin dočekuje nasmejana lica, bez izveštačenih manira, proveo sam četiri i po dana. Koliko sam za ovo kratko vreme zapazio stanovnik je Vlasotinca neobičan bio u prošlosti, pa je neobičan i sad. U prošlosti beše neprestani borac za svoja prava, koji u svakoj prilici, bez dugog razmišljanja, ulagaše svoj protest za pogaženim pravom, i težaše ga vaspostaviti. TIHOMIR R. ÐORĐEVIĆ 
Read more

PRIREDBE TAKVE VRSTE U SRBIJI TADA NIJE BILO - VINSKI BAL

-
Image
Krajem jula 1960. godine u Vlasotincu je održan prvi "Vinski bal" . Ova manifestacija živeće i nekoliko narednih godina sa izuzetkom 1963. godine kada "Vinski bal" nije održan zbog lošeg vremena. Ideja o održavanju "Vinskog bala" potekla je od vodećih Vlasotinčana onog vremena kao što su bili: Vlastimir Veličković, Petar Živković, Dragiša Guberević, Pavle Đokić-Paća, Žika Atanasijević, Petar Petrović-Šop tadašnji direktor Vinarske zadruge, Srba Milenković - direktor leskovačkog Sajma, Vojislav Dobrijević-čuveni novinar Politike koji je sve to eksponirao kroz štampu, i  mnogi drugi. Nekoliko "Vinskih balova" održano je u saradnji sa Međunarodnim Sajmom tekstila i tekstilnih mašina koji se održavao u Leskovcu. Direktor prva četiri "Vinska bala" bio je Vlastimir Veličković-Dejanac koji nam je ispričao kakvi su bili "Vinski balovi" koji su se održavali tih davnih 60-tih godina: Pripreme za "Vinski bal" bile su po nekoli...
Read more

PUTOVANJE KROZ VREME - KAKO SMO POČELI DA ZABORAVLJAMO

-
Image
Tako biva uvijek kad nešto nestane; za njim ostane praznina onakvog oblika kakvog je bilo ono što je nestalo. Tako biva i kad nam neko umre. Tako biva uopće kad se zbriše jedan realitet: na njegovom mjestu ostane praznina tačno njegovih crta, lika i obličja, i sjedi na njegovom mjestu za stolom, kao duh umornog Banqua, i zuri u nas... Proljeća Ivana Galeba , Vladan Desnica (X glava) Da li ste znali da je jedan lekar, iz Vlasotinca, Srpskoj akademiji nauka i umetnosti zaveštao svu svoju imovinu? Da li ste znali da su dva Vlasotinčanina vodila Beograd?  Danas su ti ljudi pomalo zaboravljeni. Zašto? Teško je odgovoriti. Ovim tekstom potrudiću se da skrenem pažnju na neke od značajnijih ljudi koji su se rodili, živeli, radili ili umrli u Vlasotincu i u njemu ostavili dubok trag.  Iako je Vlasotince malo mesto, to ga nije sprečilo da napreduje u pogledu kulture, a i života uopšte. Tako je u Vlasotincu postojao veliki broj udruženja koja su se bavila poboljšanjem kvaliteta života sv...
Read more

ARHITEKTA RUSKOG CARSKOG DVORA I SPOMENIKA PALIM BORCIMA U VLASOTINCU

-
Image
Posebno mesto u srpskoj arhitekturi između dva svetska rata pripada ruskim arhitektama. Mnogi od njih uklopili su se u život nove domovine dajući joj svoj puni doprinos. Oni su uskoro postali "državni", a projektovali su na osnovu jedne solidne akademske škole. Oni su u trećoj i četvrtoj deceniji 20. veka ostvarili obimnu graditeljsku produkciju. Nikolaj Krasnov je završio Akademiju likovnih umetnosti u Moskvi na odseku za arhitekturu, a zaposlio se kao gradski arhitekta u Jalti na Krimu. U Rusiji, po njegovim projektima sagrađeni su mnogi objekti, između ostalih i carsko letovalište Livadije na Krimu. Došao je u Beograd 1922. godine, sa titulom akademika arhitekture i zaposlio se u Arhitektonskom odeljenju Ministarstva građevine Kraljevine SHS. Njegovi savremenici, okarakterisali su ga kao razložnog arhitektu koji nije trpeo novotarije i kao izvanredno disciplinovanog akademskog crtača. Nikolaj Krasnov: Rus koji je napravio srpsku vladu [2] Među projektima za s...
Read more

Da li znate...

-
Image
U rubrici Da li znate stoji pitanje: Zašto Vlasotince nema ulično električno osvetljenje kada u Vlasotincu postoje dve električne centrale? A zatim članak Vlasotince je još uvek u mraku . Problem osvetljenja gradskih ulica i pored toga što u Vlasotincu po stoje dve električne centrale: Električna centrala Kreditne banke u Vla sotincu i Električna centrala Tihomira Ilića u Manastirištu, nije re šen. Postoji izgledno rešenje jer se u gradu postavljaju stubovi za električnu mrežu. U dvorištu opštine sazidana je zgrada za transformator (februar  1939. godine) a sada je tu trpezarija OŠ 8. oktobar . Prispeo je transformator g. Ilića... Banska uprava je zabranila dalje postavljanje električne mreže. U nekoliko navrata list je pisao o ovim problemima, a onda članak  Električno pitanje (Js) Piše da je problem nastao zato što je bivša opštinska uprava u kojoj je bilo i nekoliko akcionara Kreditne banke, sklopila po opštinu štetan ugo vor. Novo izabrana opštinska vla...
Read more