ARHITEKTA RUSKOG CARSKOG DVORA I SPOMENIKA PALIM BORCIMA U VLASOTINCU

-
Posebno mesto u srpskoj arhitekturi između dva svetska rata pripada ruskim arhitektama. Mnogi od njih uklopili su se u život nove domovine dajući joj svoj puni doprinos. Oni su uskoro postali "državni", a projektovali su na osnovu jedne solidne akademske škole. Oni su u trećoj i četvrtoj deceniji 20. veka ostvarili obimnu graditeljsku produkciju.
Nikolaj Krasnov je završio Akademiju likovnih umetnosti u Moskvi na odseku za arhitekturu, a zaposlio se kao gradski arhitekta u Jalti na Krimu. U Rusiji, po njegovim projektima sagrađeni su mnogi objekti, između ostalih i carsko letovalište Livadije na Krimu. Došao je u Beograd 1922. godine, sa titulom akademika arhitekture i zaposlio se u Arhitektonskom odeljenju Ministarstva građevine Kraljevine SHS. Njegovi savremenici, okarakterisali su ga kao razložnog arhitektu koji nije trpeo novotarije i kao izvanredno disciplinovanog akademskog crtača.

Nikolaj Krasnov: Rus koji je napravio srpsku vladu [2]

Među projektima za spomen-obeležja izgradio je i projekat za vlasotinačku spomen-česmu, javni spomenik posvećen rodoljubima palim u oslobodilačkim ratovima Srbije od 1809. do 1918. godine. Inicijativa za njegovu izgradnju potekla je od dr Radula Velaševića. Spomenik je podignut 1932. godine na glavnom gradskom trgu.
Spomenik je u obliku obeliska čije je stablo sraslo sa bazom. Obelisk je monolitna akademska kompozicija koja se pri vrhu sužava, a vrh završava višesegmentnom kapom, rasčlanjenom malim lučnim nišama. Projekat vlasotinačkog spomenika čuva se u Arhivu Jugoslavije u zbirci planova arhitektonskog odeljenja Ministarstva građevine, a potpisao ga Nikolaj Krasnov 17. januara 1931. godine. [1]

Dok je 18. septembar 1932. godine bio datum kada su se desila u Vlasotincu čak tri značajna događaja: osvećenje spomenika palim ratnicima (1809-1918), osvećenje sokolske zastave i podruma vinogradarske zadruge (LG br.39, 1932). To je bio jedno od najmasovnijih okupljanja građana Vlasotinca. Došlo je mnogo ljudi sa svih strana, a među njima episkop niški Dositej i supruga Vlade Ilića, koja je bila darodavac sokolske zastave. Učestvovala su na manifestaciji brojna vlasotinačka, leskovačka i niška društva: pevačka društva Njegoš, Bratstvo i Branko, sokolski muzičari iz Leskovca, niški vojni muzičari… 
[3]
Danas je spomenik podređen masivnijim zgradama drugačije stilske obrade i nema veći značaj u kompoziciji gradskog trga. Stoji kao usamljeni primer arhitekture nacionalnog stila u Vlasotincu, otuđen u ambijentu u kome nema stilski srodnih građevina. [1]

[4]

[4]
[5]

[1]  Tekst: GRADITELJSKO NASLEĐE VLASOTINCA (drugo dopunjeno izdanje), Danica Valčić, Vlasotince, 2018.
[2]  https://www.011info.com/ko-je-bio/nikolaj-krasnov-rus-koji-je-napravio-srpsku-vladu
[3]  Biljana Jović
[4]  https://jugmedia.rs/skidanje-grafita-sa-naruzenog-spomenika-komplikovan-proces/
[5]  Dušan Mitrović  
Location: Vlasotince, Serbia

Comments

Post a Comment

Popularne obajve

DA LI JE VLASOTINCE IZGUBILO VIZIJU ILI JE VIZIJA IZGUBILA NAS?

-
Image
Ako smo pali, bili smo padu skloni. Dis , BRANKO MILJKOVIĆ Vlasotince, mesto o kome se nekada pričalo sa oduševljenjem. To oduševljenje nije poticalo samo od uređenosti i čistote varošice, već i od samih ljudi, koje je Tihomir Đorđević opisao rečima: U ovome idilskome mestu, gde život vrednog žitelja teče: tiho, bez šuma i jednoliko, gde te svaki građanin dočekuje nasmejana lica, bez izveštačenih manira, proveo sam četiri i po dana. Koliko sam za ovo kratko vreme zapazio stanovnik je Vlasotinca neobičan bio u prošlosti, pa je neobičan i sad. U prošlosti beše neprestani borac za svoja prava, koji u svakoj prilici, bez dugog razmišljanja, ulagaše svoj protest za pogaženim pravom, i težaše ga vaspostaviti. TIHOMIR R. ÐORĐEVIĆ 
Read more

PUTOVANJE KROZ VREME - KAKO SMO POČELI DA ZABORAVLJAMO

-
Image
Tako biva uvijek kad nešto nestane; za njim ostane praznina onakvog oblika kakvog je bilo ono što je nestalo. Tako biva i kad nam neko umre. Tako biva uopće kad se zbriše jedan realitet: na njegovom mjestu ostane praznina tačno njegovih crta, lika i obličja, i sjedi na njegovom mjestu za stolom, kao duh umornog Banqua, i zuri u nas... Proljeća Ivana Galeba , Vladan Desnica (X glava) Da li ste znali da je jedan lekar, iz Vlasotinca, Srpskoj akademiji nauka i umetnosti zaveštao svu svoju imovinu? Da li ste znali da su dva Vlasotinčanina vodila Beograd?  Danas su ti ljudi pomalo zaboravljeni. Zašto? Teško je odgovoriti. Ovim tekstom potrudiću se da skrenem pažnju na neke od značajnijih ljudi koji su se rodili, živeli, radili ili umrli u Vlasotincu i u njemu ostavili dubok trag.  Iako je Vlasotince malo mesto, to ga nije sprečilo da napreduje u pogledu kulture, a i života uopšte. Tako je u Vlasotincu postojao veliki broj udruženja koja su se bavila poboljšanjem kvaliteta života sv...
Read more

PRIREDBE TAKVE VRSTE U SRBIJI TADA NIJE BILO - VINSKI BAL

-
Image
Krajem jula 1960. godine u Vlasotincu je održan prvi "Vinski bal" . Ova manifestacija živeće i nekoliko narednih godina sa izuzetkom 1963. godine kada "Vinski bal" nije održan zbog lošeg vremena. Ideja o održavanju "Vinskog bala" potekla je od vodećih Vlasotinčana onog vremena kao što su bili: Vlastimir Veličković, Petar Živković, Dragiša Guberević, Pavle Đokić-Paća, Žika Atanasijević, Petar Petrović-Šop tadašnji direktor Vinarske zadruge, Srba Milenković - direktor leskovačkog Sajma, Vojislav Dobrijević-čuveni novinar Politike koji je sve to eksponirao kroz štampu, i  mnogi drugi. Nekoliko "Vinskih balova" održano je u saradnji sa Međunarodnim Sajmom tekstila i tekstilnih mašina koji se održavao u Leskovcu. Direktor prva četiri "Vinska bala" bio je Vlastimir Veličković-Dejanac koji nam je ispričao kakvi su bili "Vinski balovi" koji su se održavali tih davnih 60-tih godina: Pripreme za "Vinski bal" bile su po nekoli...
Read more

Gledaj šta reka hoće, ne idi nikada rešenjima protiv nje, ako ne želiš skupo da platiš - Milan Nešić

-
Image
  Gledaj šta reka hoće, ne idi nikada rešenjima protiv nje, ako ne želiš skupo da platiš. Ovo su reči profesora Milana Nešića, čoveka koji je projektovao kej i prelivnu branu. Reč i kojih Vlasotinčani uvek treba da se sećaju. Prelivne brane više nema, ali kej je ostao kao najveći dar profesora Nešića svo jim Vlasotinčanim a. Milan Nešić (Soko Banja, 1886 — Beograd, 28. decembar 1970), hidro-inženjer i gradonačelnik Beograda. Rođen 1. februara 1886. godine u Soko Banji. Otac mu se zvao Lazar i rodom je iz Zaječara, a majka Mileva Prvulović, rođena u Novom Hanu, sada Minićevu. Roditelji su osim Milana imali još petoro dece: Nastasiju, Nataliju, Persidu, Emiliju i Radmilu. Otac Lazar je uzeo prezime Nešić po imenu svoga dede, koji se zvao Neša. Lazar je završio osnovnu školu i četiri razreda gimnazije u Zaječaru, i u to vreme je već važio za školovanog čoveka. Kao takav stupa u službu, prvo kao pisar, pa posle i kao sreski načelnik. Milan je završio dva razreda osnovne škole u Vlasot...
Read more

ISIDOR MITIĆ - VLASOTINAČKI KNJIŽAR

-
Image
Po oslobođenju od Turaka i pripajanjem Srbiji 1878. godine, Vlasotince se, i pored skromne privrede, razvijalo u duhovni centar ondašnje jugoistočne Srbije. Po popisu iz 1879. godine, u Vlasotincu je od 2626 punoletnih žitelja bilo 464 pismenih muškaraca i 32 žene, što je za ono vreme bio veliki broj. Sa ovolikim brojem pismenih u odnosu na broj stanovnika Vlasotince je prednjačilo i pred Leskovcem, Vranjem i Nišem. Vlasotinački kraj je prednjačio i po broju škola, jer su, pored škole u Vlasotincu, radile i u Konopnici, Kruševici, Dadincu, Gornjem Prisjanu, Ruplju i u Crvenoj Jabuci. Sa razvojem školstva otvaraju se i prve knjižare, koje su snabdevale stanovnike Vlasotince i okolnih sela školskim priborom i udžbenicima.  Krajem devetnaestog i početkom dvadesetog veka knjige su bile retkost pa su prenumeranti (pretplatnici) bili začetnici čitalačke publike, mada se ne može zanemariti ni uloga knjižara. Ovo se, pre svega, odnosi na nabavljanje i prodaju knjiga koje su korišćene k...
Read more