Centar

-
Juče je na naš mail pristiglo više od 50 razglednica Vlasotinca. Razglednice datiraju od početka 20. veka pa sve do današnjeg dana. Veliko hvala Ivici Stojanoviću na podršci i lepom gestu!
Ovim putem pozivamo i sve ostale da se pridruže u ostvarivanju našeg cilja da sačuvamo istoriju Vlasotinca od zaborava!

Comments

Post a Comment

Popularne obajve

PRIREDBE TAKVE VRSTE U SRBIJI TADA NIJE BILO - VINSKI BAL

-
Image
Krajem jula 1960. godine u Vlasotincu je održan prvi "Vinski bal" . Ova manifestacija živeće i nekoliko narednih godina sa izuzetkom 1963. godine kada "Vinski bal" nije održan zbog lošeg vremena. Ideja o održavanju "Vinskog bala" potekla je od vodećih Vlasotinčana onog vremena kao što su bili: Vlastimir Veličković, Petar Živković, Dragiša Guberević, Pavle Đokić-Paća, Žika Atanasijević, Petar Petrović-Šop tadašnji direktor Vinarske zadruge, Srba Milenković - direktor leskovačkog Sajma, Vojislav Dobrijević-čuveni novinar Politike koji je sve to eksponirao kroz štampu, i  mnogi drugi. Nekoliko "Vinskih balova" održano je u saradnji sa Međunarodnim Sajmom tekstila i tekstilnih mašina koji se održavao u Leskovcu. Direktor prva četiri "Vinska bala" bio je Vlastimir Veličković-Dejanac koji nam je ispričao kakvi su bili "Vinski balovi" koji su se održavali tih davnih 60-tih godina: Pripreme za "Vinski bal" bile su po nekoli
Read more

PUTOVANJE KROZ VREME - KAKO SMO POČELI DA ZABORAVLJAMO

-
Image
Tako biva uvijek kad nešto nestane; za njim ostane praznina onakvog oblika kakvog je bilo ono što je nestalo. Tako biva i kad nam neko umre. Tako biva uopće kad se zbriše jedan realitet: na njegovom mjestu ostane praznina tačno njegovih crta, lika i obličja, i sjedi na njegovom mjestu za stolom, kao duh umornog Banqua, i zuri u nas... Proljeća Ivana Galeba , Vladan Desnica (X glava) Da li ste znali da je jedan lekar, iz Vlasotinca, Srpskoj akademiji nauka i umetnosti zaveštao svu svoju imovinu? Da li ste znali da su dva Vlasotinčanina vodila Beograd?  Danas su ti ljudi pomalo zaboravljeni. Zašto? Teško je odgovoriti. Ovim tekstom potrudiću se da skrenem pažnju na neke od značajnijih ljudi koji su se rodili, živeli, radili ili umrli u Vlasotincu i u njemu ostavili dubok trag.  Iako je Vlasotince malo mesto, to ga nije sprečilo da napreduje u pogledu kulture, a i života uopšte. Tako je u Vlasotincu postojao veliki broj udruženja koja su se bavila poboljšanjem kvaliteta života svojih žite
Read more

Putovanje kroz vreme - (ne)kulturno nasleđe Vlasotinca

-
Image
Šta je kultura? Sve što je atribut života, od uma i mašte pa do fizičkog zdravlja, sve je element i medijum kulture, ali ona sama nešto je drugo. Oplemenjivanje čoveka – to ima hiljade stepena, oblika, svrha. Isidora Sekulić, O kulturi Kultura je svuda oko nas, iako je najčešće nismo ni svesni. Ona predstavlja ono što čitamo, gledamo, radimo, mislimo, pričamo, jedemo... Jednostavno u svemu možemo naći kulturu. Bez nje ne bismo imali jezik, običaje, verovanja koja bi nas spajala sa drugim ljudima. Kultura je zasnovana na čovekovoj sposobnosti da stvara, što ga razlikuje od životinja. U ljudskom životu, pored njegovih osnovnih potreba, postoji i potreba za stvaranjem. Kultura je izuzetno širok pojam i obuhvata (u najširem smislu) sve ono što je čovek stvorio, a čega u prirodi pre toga nije bilo. Kulturno nasleđe podrazumeva dobra koja su nasleđena od prethodnih generacija ili koja nastaju u sadašnjosti, a imaju specifičnu vrednost za ljude i treba da budu sačuvana za buduće gene
Read more

ISIDOR MITIĆ - VLASOTINAČKI KNJIŽAR

-
Image
Po oslobođenju od Turaka i pripajanjem Srbiji 1878. godine, Vlasotince se, i pored skromne privrede, razvijalo u duhovni centar ondašnje jugoistočne Srbije. Po popisu iz 1879. godine, u Vlasotincu je od 2626 punoletnih žitelja bilo 464 pismenih muškaraca i 32 žene, što je za ono vreme bio veliki broj. Sa ovolikim brojem pismenih u odnosu na broj stanovnika Vlasotince je prednjačilo i pred Leskovcem, Vranjem i Nišem. Vlasotinački kraj je prednjačio i po broju škola, jer su, pored škole u Vlasotincu, radile i u Konopnici, Kruševici, Dadincu, Gornjem Prisjanu, Ruplju i u Crvenoj Jabuci. Sa razvojem školstva otvaraju se i prve knjižare, koje su snabdevale stanovnike Vlasotince i okolnih sela školskim priborom i udžbenicima.  Krajem devetnaestog i početkom dvadesetog veka knjige su bile retkost pa su prenumeranti (pretplatnici) bili začetnici čitalačke publike, mada se ne može zanemariti ni uloga knjižara. Ovo se, pre svega, odnosi na nabavljanje i prodaju knjiga koje su korišćene kao u
Read more