DA LI JE VLASOTINCE IZGUBILO VIZIJU ILI JE VIZIJA IZGUBILA NAS?

Ako smo pali, bili smo padu skloni.

Dis, Branko Miljković

Vlasotince, mesto o kome se nekada pričalo sa oduševljenjem. To oduševljenje nije poticalo samo od uređenosti i čistote varošice, već i od samih ljudi, koje je Tihomir Đorđević opisao rečima:

Takođe, pored njega, Vlasotince je opisao i Stevan Sremac:

I stvarno je tako bilo, Vlasotinčani su gigantskim koracima koračali u civilizaciju. Tome u prilog govori da su u jednom trenutku u varoši postojala tri pevačka društva, i to Pevačka družina "Njegoš", Vlasotinačko crkveno pevačko društvo "Karađorđe" i Pevačko društvo "Stevan Mokranjac". 

Takođe, tu je bio i nezaobilazni džez orkestar Maroko:

Pored toga postojalo je i Zanatsko udruženje (1882),  Streljačko društvo (1896), Trgovačko društvo (1900), Gimnastičko i patriotsko društvo Soko (1909).

Najinteresantnije od svih gore navedenih društava jeste Društvo za uređenje i ulepšavanje Vlasotinca, koje je nastalo 1912. godine. Ono predstavlja jedno od prvih društava takve vrste u Srbiji. 

Ciljevi ovog društva:

-Da svim zakonskim sredstvima i svim svojim silama radi na zdravstvenom, moralnom i estetskom boljitku i unapređenju svog mesta;

-Da radi na tome da se u svim ulicama zasade drvoredi;

-Da se stara i radi da se staro groblje preseli;

-Da radi na prosvećivanju domaćica: U vođenju domaćinstva, uređenju kuće, čistoti kuće kako unutra tako i spolja i davati nagrade u novcu onim domaćicama čije kuće budu najbolje uređene i najčistije kako unutra tako i spolja;

-Da u sporazumu sa opštinskom i državnom vlašću kao i privatnih lica i ustanova radi na uređenju i izgradi šetališta pored reke Vlasine;

-Da se stara o stvaranju modernih mesarnica;

-Da se stara o uređenju plaže na Vlasini;

-Kad uspe da Vlasotince potpuno uredi da u njemu stranac može da se prijatno oseća, da traži od vlasti da se prizna za klimatsko i turističko mesto.

Da su Vlasotinčani videli potencijal ovog društva govori podatak o tome da je veliki broj članova, viđenijih ljudi tadašnjeg Vlasotinca, što se iz knjige redovnih članova jasno vidi, podiže ugled Društva i finansijski ga ojačavaja da može da pomaže druge. Nažalost, ovo društvo prestaje sa radom nakon 35 godina. Iako je ono prestalo sa radom, da li je i njihova vizija otišla s njima?

Neki od ovih ciljeva, ovog duštva, su ostvareni, dok su ostali ostavljeni narednim generacijama da se postaraju da i oni budu ispunjeni. Međutim, da li je to tako?

Da li je Vlasotice zelenije?

Da li je reka čistija?

Da li je Vlasotince priznato za klimatsko i turističko mesto?

Da li su vizija i ciljevi društva ostali zarobljeni u prošlom veku ili su pak zamenjeni nekim boljim, lepšim i mirisnijim?

Da li smo mi danas iza svog vremena?

Ovaj uvod je prozor u naredni tekst koji će biti objavljen uskoro i koji će se baviti ciljevima pomenutog društva i koliko su dati ciljevi ostvareni danas?

Danilo Pejčić

Izvori:

• Vlasotinački zbornik 1, Vlasotince 2003.
• Vlasotinački zbornik 2, Vlasotince 2006.
• Vlasotinački zbornik 3, Vlasotince 2009.