Vlasotince koje ne bledi

U rubrici Da li znate stoji pitanje: Zašto Vlasotince nema ulično električno osvetljenje kada u Vlasotincu postoje dve električne centrale? A zatim članak Vlasotince je još uvek u mraku . Problem osvetljenja gradskih ulica i pored toga što u Vlasotincu po stoje dve električne centrale: Električna centrala Kreditne banke u Vla sotincu i Električna centrala Tihomira Ilića u Manastirištu, nije re šen. Postoji izgledno rešenje jer se u gradu postavljaju stubovi za električnu mrežu. U dvorištu opštine sazidana je zgrada za transformator (februar  1939. godine) a sada je tu trpezarija OŠ 8. oktobar . Prispeo je transformator g. Ilića... Banska uprava je zabranila dalje postavljanje električne mreže. U nekoliko navrata list je pisao o ovim problemima, a onda članak  Električno pitanje (Js) Piše da je problem nastao zato što je bivša opštinska uprava u kojoj je bilo i nekoliko akcionara Kreditne banke, sklopila po opštinu štetan ugo vor. Novo izabrana opštinska vla...

Po oslobođenju od Turaka i pripajanjem Srbiji 1878. godine, Vlasotince se, i pored skromne privrede, razvijalo u duhovni centar ondašnje jugoistočne Srbije. Po popisu iz 1879. godine, u Vlasotincu je od 2626 punoletnih žitelja bilo 464 pismenih muškaraca i 32 žene, što je za ono vreme bio veliki broj. Sa ovolikim brojem pismenih u odnosu na broj stanovnika Vlasotince je prednjačilo i pred Leskovcem, Vranjem i Nišem. Vlasotinački kraj je prednjačio i po broju škola, jer su, pored škole u Vlasotincu, radile i u Konopnici, Kruševici, Dadincu, Gornjem Prisjanu, Ruplju i u Crvenoj Jabuci. Sa razvojem školstva otvaraju se i prve knjižare, koje su snabdevale stanovnike Vlasotince i okolnih sela školskim priborom i udžbenicima.  Krajem devetnaestog i početkom dvadesetog veka knjige su bile retkost pa su prenumeranti (pretplatnici) bili začetnici čitalačke publike, mada se ne može zanemariti ni uloga knjižara. Ovo se, pre svega, odnosi na nabavljanje i prodaju knjiga koje su korišćene k...

Sokolska ideja dr Miroslava Triša nije mimoišla Vlasotince i Vlasotinčane koji su, nakon oslobađanja od Turaka, željni slobode i prosperiteta, brzo prihvatili nova saznanja i ideje. U poslednjoj deceniji XIX veka osnovano je nekoliko udruženja, od kojih posebno treba istaći: Zanatsko udruženje (1882),  Streljačko društvo (1896), Pevačku družinu Njegoš  (1897) i Trgovačko društvo (1900). Entuzijazam se preneo i u prvu deceniju XX veka, pa je na inicijativu Aleksandra P. Crnilovića, koji je studirao u Beogradu, njegovog mlađeg brata Uroša i učitelja Lazara Miljkovića, osnovano 1909. godine Gimnastičko i patriotsko društvo Soko . Početkom 1911. godine Društvo prihvata Pravila Saveza sokolskih društava Soko i Dušan Silni  i menja ime u Sokolsko društvo Dušan Silni - Vlasotince. Za starešinu Društva je izabran Lazar Miljković, za tajnika Dušan On. Popović, za načelnika Uroš P. Crnilović, a za njegovog zamenika Gligorije P. Seizović. Sokolci, u Vlasotincu 1912. godine: ...

Vlasotinačka pevačka družina "Njegoš" osnovana je 1897. godine. Kao osnivači pominju se Đorđe Jović, obućar, Milutin Zdravković, učitelj, Kosta Mitić - Grčki, trgovac, i Proka Crnilović, trgovac. Odmah po osnivanju Družina je brojala 28 članova koji su većinom bili i članovi muškog hora. Period od 1920. do 1930. godine karakteriše buran razvoj Družine. Broj članova se povećavao iz godine u godinu, osnovan je mešoviti hor sa preko 50 članova i nabavljen pijanino. Industrijalac Vlada Ilić, poreklom Vlasotinčanin, 1925. godine poklanja Družini zastavu. Dolaskom Ferda Vigela, nastavnika muzike, 1932. godine, Družina izrasta u jedno od najboljih pevačkih društava u niškoj župi. Premeštajem F. Vigela 1934. godine Družina ostaje bez horovođe, ali nastavlja rad. Dolaze i odlaze horovođe izuzetnog autoriteta, poput Vladimira Kuragina. Povratkom F. Vigela, 1940. godine Družina se vraća na put uspeha i slave. Zbog odlaska F. Vigela iz Vlasotinca 1946. godine i nerazumevanja nove vlasti...